Stopića pećina

Stopića pećina spada u Spomenike prirode prve kategorije i jedna je od najvećih pećina u Srbiji. To je dovoljan razlog da morate da je vidite. Naime, ulaz u pećinu je prilično velik, visok je 18 metara, a njena dužina iznosi oko dva kilometara. Kroz pećinu protiče Trnavski potok.

Postoji nekoliko dvorana koje uzlaze u sastav ove pećine. Na ulazu je svetla dvorana, rasprostire se gde god se pruža dnevna svetlost. Iz nje se prelazi u tamnu dvoranu, u kojoj visina pećine dostiže svoji maksimum od 25,5 metara.

Turistima je najatraktivnija sala sa bigrenim kadama, koja predstavljaju nabore u rečnom koritu. Dužina najveće kade je 12,5 metara, a širina 3 metra.

Prerast u Dobroselici

Prerast u Dobroselnici iliti Šupljica ili Točkovića pećina nalazi se dvadesetak kilometara udaljena od centra Zlatibora. Visina prerasta je 15 metara, a dužina oko 50 metara. Ovaj prirodni tunel je savršeno mesto za fotografisanje lepih i neobičnih pejzaža.

Vrhovi Zlatibora

Za ljubitelje planinarenja nezaobilazno je pešačenje do vrhova Zlatibora. Vrh Čigota ima nadmorsku visinu od 1422 metara. On je blizu turističkog središta planine, tako da se veliki broj turista šeta stazama i ide na izlete. Postoje dva puta koja vode do vrha, jedan čine stazice za pešake koje vas vode od spomenika na Šumatnom brdu, drugi je asfaltni put preko Vodica.

Drugi vrh je Tornik. Sa nadmorskom visinom od 1496 metara predstavlja najviši vrh na Zlatiboru. Sa samog vrha pruža se pogled na sela Dobroselicu, Jablanicu i Ribnicu, a do njega se možete popeti asfaltnim putem.

Tornik tokom zime postaje veliko skijalište, tako da se do vrha možete popeti i žičarom, za šta preproručujemo da se dobro obučete, na žičarama je uvek hladnije.

Jezera

Najveće jezero na Zlatiboru je Ribničko jezero, koje se nalazi u blizini naselja Zlatibor. Ovo jezero je veštačko i nastalo je pregrađivanjem reke Crni Rzav. Ima dužinu od oko 2 kilometara i obiluje različitim vrstama ribe. Oko njega se nalaze staze za planinarenje i bicikliste. Međutim, treba da znate da je na ovom jezeru kupanje zabranjeno. Ova izuzetno čista i bistra voda služi za vodosnabdevanje turističkog centra Zlatibora.

Jezero na Obudojevici je takođe vaštačko i nalazi se u samom centru planine. Izgrađeno je tako što se 1947. godine pregradila reka Obudojevici. Za razliku od prethodnog, na ovom jezeru je dozvoljeno kupanje. Ono ima dužinu od 150 metara i širinu od 50. Dubina je idealna za neplivače jer dostiže maksimalno dva metra.

Sa prelepom zelenom okolinom i blizinom Kraljevog trga jezero na Obudojevici predstavlja najposećenije i najatraktivnije kupalište na Zlatiboru. Ima ugrađene tuš kabine, svlačionice, suncobrane i izdvojen dečiji bazen. Takođe, možete ovim jezerom ploviti čamcima ili pedalinama koje se nalaze u sklopu kompleksa.

Gostiljski vodopad

Ovaj vodopad se nalazi u selu Gostilju na Gostiljskom potoku ili Vrelu. Udaljen je oko dvadesetak kilometara od turističkog kompleksa. Voda se velikom jačinom obrušava sa visine od 20 metara i pruža jedinstven doživljaj. Meštani su vodenu silu iskoristili i sagradili više vodenica i jednu manju hidro-centralu na ovom mestu. Strm ali prohodan put prati čitav tok potoka.

Vodice i Crni Rzav

Tipični zlatiborski pejzaži uslikani su upravo sa izletišta Vodice i reke Crni Rzav. Na ovom mestu nema turističkih centara, tako da možete uživati u zelenom i tihom pronstranstvu koje izgleda kao da ga vreme ne dotiče. Na vodicama ima dosta turista najčešće tokom prvomajskog uranka i letnjeg perioda.

Kultura i tradicija Zlatibora

Tradicija turizma na Zlatiboru traje duže od 120 godina i predstavlja jednu od najrazvijenijih turističkih mesta u Srbiji. Kulturna zaostavština i očuvana tradicija ovog kraja svakako je doprinela tome da turisti koji dođu u posetu Zlatiboru osete izvorni duh naše zemlje.

Kraljeva česma

Dakle, pre više od 120 godina, tačnije 20. avgusta 1893. godine na Zlatiboru je boravio kralj Aleksandar Obrenović. Tada je pružio podršku seljanima sa Zlatibora da od ove planine načine vazdušnu banju. U njegovu čast promenjeno je mesto naselja Kulaševac u Kraljevu vodu kako se i danas zove.

Kralj je, naime, sagradio u Kraljevim vodama česmu na kojoj je ugraviran ovaj važan datum za meštane ovog kraja. Ovaj datum označava početak uspešnog bavljenja turizmom. Česma je i danas atrakcija koju posećuju mnogi turisti.

„Staro selo“ Sirogojno

Muzej na otvorenom „Staro selo“ nalazi se u selu Sirogojnu. Ono zauzima površinu od četiri i po hektara i posećuje ga oko 50 000 turista godišnje. Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa ovim muzejem je da ono predstavlja jedini muzej na otvorenom u Srbiji.

U njemu se nalazi 48 brvnara koje su prenesene iz raznih delova Zlatibora u ovaj kraj.

Cilj muzeja je da posetiocima dočara način života seljaka iz XIX veka. Neke brvnare prikazuju kako su tačno izgledale kuće seljana iznutra. Odeća, nameštaj i sitni detalji u brvnarama odaju vam utisak kao da ste vremeplovom zalutali slučajno u dom seljaka iz XIX veka.

Neke brvnare su prilično velike, mogle su primiti i do pedeset ukućana. Druge brvnare služe za uzgoj stoke i skladištenje namirnica. Pored toga, brvnare se koriste i kao konaci, suvenirnice, prodavnice i krčme. Dakle, čitavo selo je odrađeno u etno stilu. Duh tradicije možete oseti i pohađanjem raznih radionica starih zanata. U „Starom selu“ imate priliku da upoznate veštine grančarskog, tesarskog i tkačkog zanata.

„Muzej pletilja“ u Sirogojnu

Pletilje iz Sirogojna su poseban dragulj Zlatibora. Ove žene su simbol uspešnosti u biznisu veštinom tradicionalnog zanata – pletenjem. Naime, o pletiljama iz Sirogojna se čitalo i u modnim časopisima, a njihove rukotvorine su šetali modeli velikih modnih pista. U celom svetu se mogu naći odevni predmeti koje su isplele ove talentovane pletilje.

U početku, sredinom XX veka u Sirogojnu je bilo svega dvadesetak žena koje su se bavile ovim zanatom, da bi ih danas bilo preko dve hiljade. U njihovu čast 2008. godine otvoren je otvoren ovaj muzej. Od tada turisti imaju priliku da vide njihove raznovrsne radove, koji su u toku sa današnjom modom, ali odaju tradicionalni šmek sa svojim šarama.

Drvengrad na brdu Mećavnik

Jedno od najposećenijih mesta na Zlatiboru je sasvim sigurno Drvengrad u Mokroj Gori. Godišnje ovo mesto vidi preko 100.000 posetilaca. Ovo etno-selo se nalazi između planina Zlatibor i Tare. Najviše posetilaca ima krajem juna kada se u Drvengradu festival „Zavičajni dani“ i u januaru kada se održava festival filma „Kustendorf“ koji posećuju svetske filmske zvezde.